Manastir Grgeteg
Predanje kaže da je Grgeteg 1471. godine osnovao Zmaj Ognjeni Vuk - Vuk Grgurević Branković, junak srpskih epskih pesama - i da mu je dao ime po svom ocu Grguru. Na crkvenoj priprati i danas stoji zapis: Vuk despot osnovatelj seje sv. obitelji Grgetega ljeta 1471. Manastir leži na južnom obronku Fruške gore, tik uz nekadašnji prnjavor Grgeteg, i vekovima je bio toliko važan da se do 1749. godine jednostavno zvao Mitropolijski.
Grgeteg je bio i najlepši manastir na Fruškoj gori, i manastir koji je carskom voljom 1777. godine ukinut. Kaluđeri su se iselili, zdanje je godinu dana stajalo pusto, a narod je krivio samog mitropolita - sve dok on nije, kažu sa suzama u očima, isprosio od carice Marije Terezije da odluku povuče. Dana 10. juna 1778. godine grgeteški kaluđeri su svečano vraćeni pod svoj krov. Stara kamena crkva zamenjena je baroknom građevinom 1767-1771, a temeljna obnova iz 1901. rađena je po projektu Hermana Bolea, arhitekte zagrebačke katedrale.
Najveće blago Grgetega je ikonostas: naslikao ga je Uroš Predić 1900-1902. godine, po narudžbini arhimandrita Ilariona Ruvarca, jednog od utemeljivača kritičke srpske istoriografije, koji je manastirom upravljao punih trideset jednu godinu. Predić je kasnije javno zamerio starcu Ilarionu što ga je za tako veliki posao platio svega osam hiljada forinti. U hramu se nalazi i ikona Trojeručica, zbog koje manastir pohode brojni hodočasnici. Grgeteška manastirska šljivovica bila je toliko cenjena da se izvozila u Austriju i Češku. U Drugom svetskom ratu manastir je teško stradao - srušeni su zvonik i veliki deo konaka.
Do Grgetega vodi asfalt, iz pravca Iriga preko Neradina, sa parkingom uz portu. Ulaz je slobodan, prilog dobrovoljan, poseta uz manastirski red i pristojnu odeću. Dvorište je ravno, crkva ima prag i stepenik. Velika Remeta je vazdušnom linijom udaljena svega kilometar, ali se do nje ide zaobilazno - zajedno sa Krušedolom čine kompaktan istočnofruškogorski manastirski trougao za pola dana.
