Jezero Moharač - Erdevik (Fruška gora)
Moharač je najveće jezero na Fruškoj gori i jedno od retkih na kojem kupanje nije ni zabranjeno ni prećutno tolerisano - jednostavno je dozvoljeno. Leži u plitkoj dolini između Erdevika i Vizića, dugačko dva i po kilometra, sa oko 65 hektara vodene površine koju hrane isključivo izvori sa Fruške gore. Zato je voda bistra i smaragdno zelena, a ne mutna kao u nizijskim akumulacijama.
Dan na Moharaču ima svoj ritam. Kolima se stiže do brane na južnom kraju, tu se i parkira, a u vodu se ulazi stepenicama sa same brane. Brana je i glavno mesto za sunčanje - betonska, otvorena, bez mnogo hlada, pa je popodne prijatnije nego podne. Ko traži mir, prošeta obalom i nađe neku od uvalica gde se ležerno raširi peškir daleko od svih. Uz zapadnu obalu su vikendice i ribarske barake, i tu je gužva najmanja.
Za pecaroše je Moharač ozbiljna adresa. Jezero se redovno poribljava šaranom, a love se i som, amur, štuka, linjak i babuška - lokalci se još sećaju soma od šezdeset osam kilograma. Dozvole kontrolišu ribočuvari, pa ih treba imati. Plovidba čamcima nije dozvoljena, što jezeru i daje onu tišinu po kojoj je poznato. Kamperi ga vole iz istog razloga: šatori se postavljaju uz obalu, a noć je ovde stvarno tiha.
Ono što treba znati pre nego što uđeš u vodu: spasilačke službe na Moharaču nema. Voda je duboka i do dvanaest metara, obala mestimično strma, a ulaz sa brane nije postepen kao sa peščane plaže. Za dobre plivače nema problema, ali decu ne treba puštati samu. Ako ti trebaju plitka voda i hlad, tri kilometra zapadno je jezero Bruje - pet metara duboko, okruženo šumom, mnogo pitomije za porodice.
Praktično: ulaz je besplatan i nema radnog vremena. Sadržaja skoro da nema - nema tuševa, kabina ni kioska, pa vodu, hranu i hlad (suncobran!) nosiš svoje.
